14 Jul, 2009 08:11
- Sta ti je to: ADHD? pitaju me cesto
- Narodski receno: hiperaktivnost tj poremecaj usmerene paznje
- Aaaaaaa, toooo, ono: zivo dete, neposlusno. Vidi, bolje nego da je neki tuta-muta, a sad, verovatno je razmazen, pa zato ne slusa. Pusti, bre, dete da trci, a kad pretera: 10 po turu i da vidis kako ce sve da fercera.
Takvima obicno nema smisla objasnjavati, probala - uverila se. Zadivljeni su svojom mudroscu, poznavanjem pedagogije i one cuvene "batina je iz raja izasla". Beta i teta mozdani talasi - ma ne budali, sta ti je!
Nema veze, toga je uvek bilo i bice. Najvaznije je da moj plavutak ume da uziva u zivotu, da pocinje da stice prijatelje, da uziva vise u hranjenju nego u plasenju golubova, da sve lakse savladava vestinu: udahni duboko, smiri se i pokusaj ponovo, da ume da voli i bude voljen ......
11 Jul, 2009 09:57
Moj plavutak je malo drugacije dete. I jedini je zasluzan sto sam i ja naucila da svet gledam drugim ocima. Samo je neizmerna steta sto je nemoguce zivot provesti slobodan, bosonog, s iskrenim opustenim osmehom na licu, na nekoj plazi pod palmama. Civilizacija nam stavlja okove i mi moramo nauciti i ovu nasu decicu kako da prezive i budu srecna u njima.
Ne volim kad neko pokusa da upotrebi rec "hendikep" u nasem slucaju, zato sto biti drugaciji ne znaci obavezno biti hendikepiran. Ne volim kad nam nude lekove, jer lekove bi trebalo dati onima koji istrajavaju u svojoj uskogrudosti i strahu od razlicitosti.
Kazu i pisu da ih se od neke 1996 radja sve vise i da ce, za 50-tak godina, danasnji "normalan" covek biti isto sto su oni danas: manjinska kategorija. Neki ih zovu "indigo deca", deca novog doba, deca koja ce menjati svet.
A ja samo zelim da moje Baklavce nauci da bude srecno, da voli i postuje sebe i da shvati da biti drugaciji ne znaci obavezno da si los. Zelim da zna da ga neizmerno volim upravo takvog i da verujem da se u zivotu nismo sreli slucajno .......
